MMF procjenjuje da je Evropa otpornija na krizu, ali upozorava na visoke rizike

Rast cijena energenata i inflaciona očekivanja ostaju ključni ekonomski izazovi, a MMF naglašava važnost inovacija i strukturnih reformi za dugoročni rast

Međunarodni monetarni fond (MMF) predstavio je ekonomske izglede za Evropsku uniju na skupu u Narodnoj banci Srbije, ističući da je Evropa trenutno otpornija na globalne šokove nego u ranijim krizama, ali da su rizici i dalje značajni, posebno zbog geopolitičkih nesigurnosti i osjetljivih inflacionih očekivanja. Prema riječima Malhara Nabara, šefa misije MMF-a za zonu evra, intenzitet ekonomskih posljedica u Evropi zavisiće od trajanja geopolitičkih sukoba i brzine obnove ključne infrastrukture.

Nabar je naglasio da se aktuelni globalni šokovi, posebno rast cijena energenata, već osjećaju kroz tri glavna kanala: smanjenje kupovne moći građana, osjetljiva inflaciona očekivanja i zaoštravanje finansijskih uslova. U poređenju sa krizom iz 2022. godine, Evropa je sada bolje pripremljena da odgovori na energetske poremećaje, ali MMF upozorava da aktuelni izazovi mogu imati ozbiljne ekonomske posljedice ako se ne preduzmu odgovarajuće mjere.

Na skupu je istaknuto da su strukturne reforme ključne za dugoročnu stabilnost i rast evropskih ekonomija. MMF posebno podvlači potrebu za povećanjem produktivnosti, jačanjem jedinstvenog tržišta i smanjenjem regulatornih barijera. Poseban akcenat stavljen je na važnost ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i implementaciju vještačke inteligencije, koji su identificirani kao glavni pokretači buduće konkurentnosti Evrope na globalnom tržištu.

Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, otvorila je skup sa porukom da Evropa mora ubrzati rast produktivnosti kako bi smanjila jaz u odnosu na Sjedinjene Američke Države. Tabaković je istakla da su moderne tehnologije, zajedničke politike i dublja integracija evropskog tržišta neophodni preduslovi za održiv ekonomski rast.

Zaključak MMF-a je da Evropa, u uslovima rastuće globalne neizvjesnosti, može računati na stabilniji razvoj samo ukoliko nastavi sa sprovođenjem reformi i snažnijim osloncem na inovacije. Stručnjaci smatraju da bi ubrzavanje tehnološkog napretka i ulaganja u ljudski kapital moglo pomoći evropskim ekonomijama da efikasnije odgovore na buduće krize i osiguraju održiv rast.